Тајна је моћно оружје у рукама непријатеља. А шта се деси када љубавници међусобно подијеле своје највеће тајне како би остали скупа до краја живота, а онда свако оде својим путем?  Да ли тајна временом добија или губи на вриједности и може ли да буде наш штит? Да ли нас права љубав бесповратно сагори, поништи или нас гура да будемо најбоља верзија себе? Роман „Тајна“ Доменика Старонеа, састављен  од три приче са различитим приповједачима, покушава да да одговор на ова питања.

Прва прича је Пјетрова.

Пјетро Вела је професор књижевности, несигурни перфекциониста којег упознајемо кроз токсичну везу са бившом ученицом Терезом. Када Тереза наизглед напусти његов живот, исцрпљен од бројних трзавица и немира,  он ће пронаћи жену која је њена супротност. Надиа је перспективна математичарка из угледне породице чија каријера никада неће доживјети врхунац. Она је супруга, мајка, професорица, подршка и  жена која ће Пјетру родити троје дјеце. Несигурна и у Пјетровој сјенци, Надиа ће читав живот осјећати присуство друге жене у свом браку.  Пјетро је и писац. Он пише о образовању и на добром је путу да испуни посљедњу  жељу оца електричара којом га је завјетовао  да њихово  име васкрсне властитим дјелима. За Пјетра се везују сви који га упознају. Његов живот дешава се између школе, породице, састанака са издавачима и промоција. Његов живот је стална приправност јер је најважнији конац властите судбине у рукама успјешне научнице која живи у Америци. Она је узрок његове несигурности, његових страхова али и буре емоција. Кад се поново сретну Пјетро и Тереза ће игру са тајном подићи на виши ниво.

 Дугу причу нам прича Ема, Пјетрова кћерка.

Ема је  ратни новинар, бивша супруга два мушкарца и мајка четири кћерке. Поносна је на свог оца и чини све што је у њеној моћи да он буде изабран међу три најбоља професора на националном дану посвећеном школи… Ипак, за овај ласкави избор постоји један  важан услов – о онима који су награђени морају говорити њихови најуспјешнији ученици, а Ема зна да је Пјетрова најуспјешнија ученица  Тереза Квадраро.

Трећа прича је Терезина.  Она  путује у Италију након тридесетогодишњег зида ћутања између ње и Пјетра. Иако је потекла из предграђа Рима, Тереза је имала динамичан живот. О Пјетровом роману нема ријечи хвале. Свјесна је да је својом игром човјека којег је вољела читав живот чувала од гријеха и свега онога чега се сам не би могао сачувати.

Посљедње странице романа посвећене су церемонији на којој ћемо добити одговоре на питања о коима читалац интензивно размишља док плови кроз важне животне догађаје Пјетра Веле:

Шта ће се десити када се Тереза појави на свечаности на којој је Пјетрова породица?

Да ли ћемо на крају романа сазнати тајне из Пјетрове и Терезине младости?

Да ли је свечана церемонија прави тренутак да се Пјетро суочи са својим највећим страхом?

 Да ли вријеме нагриза вриједност свега што нам је у младости изгледало велико?