ПРЕПОРУЧУЈЕМО: „ОТМЕНОСТ ЈЕЖА“,
ЈЕР ЉУДИ МОГУ БИТИ ПРИЈАТЕЉИ И СВЕ ДРУГО ШТО ПОЖЕЛЕ...

„Знате, све дође кад треба.“ М. Барбери

На врата кућепазитељкиног стана у улици Гренел бр. 7 са осам луксузних апартмана у неколико наврата позвонио је лични љекар Пјера Артана, гастрономског критичара са четвртог спрата. Посљедњи пут када се појавио кућепазитељки је саопштио да је његов пацијент, који је носио свилену мараму око врата, није читао Пруста и био убијеђен у да кућепазитељка нема појма шта је то инкунабула, преминуо.

Послије тога врата кућепазитељке су се отварала још неколико пута…

Рене има педесет четири године. За себе каже да је уљудна, неугледна, пуначка, нешколована и неупадљива до безначајности. У Гренелу бр. 7 она служи двадесет седам година. Школу је напустила са дванаест, удала се са седамнаест, након кратког и пристојног удварања њеног будућег мужа.

Рене се труди да се уклопи у уобичајену представу о пазикући. Има мачку, укључен телевизор и говори кратко како њени надређени не би схватили да добро познаје књижевност, филозофију, умјетност, музику и граматичка правила. Рене није сигурна у квалитет знања које посједује и прибојава се да наликује човјеку који мисли да је утолио глад ако је прогутао јеловник. Све што зна Рене вјешто скрива намјерно правећи грешке у говору. Она вјерује да њени надређени мисле да познавање књижевности једне пазикуће представља простаклук незамислив буржоазији.

 

Рене има само једну, пажљиво одабрану пријатељицу. Мануела је рођена под смоквом у вишечланој португалској породици и удата је за зидара. Њену љупкост и отменост не умањује чињеница да зарађује бришући прашину у буржоаским становима. Мануела и Рене имају заједнички ритуал испијања чаја и уживања у величанствености малих ствари.

Рене има нешто заједничко са Паломом, дванестогодишњом дјевојчицом која пише дневник, вјерује да је живот бесмислен и има до детаља испланиран свој тринаести рођендан. Палома живи са оцем послаником, „психолошки истанчаном“ мајком која за вечером цитира Флобера и бучном сестром чистуницом која отуђеност претвара у начело и сматра да је живот борба из које треба изаћи као побједник. Палома је убијеђена да живот није створен за принцезе, да свакога чека старост која није нешто најљепше што се човјеку може десити и да је лакше онима који живе у акваријуму вјерујући да је океан. Палома не пристаје да њено крајње одредиште буде кугла за рибице. Она чита манге, сакупља пилуле, биљежи дубоке мисли, учи јапански, зна да прави јунаци умиру пењући се на Еверест, јер је јако важно гдје и на који начин човјек њежно прелази ка вјечном одмору. Палома је натпросјечно интелигентна, али то прикрива јер не жели да се истиче… Баш као и Рене…

Рене воли америчке блокбастере, ауторске филмове и филмове Озуа, смијех и плач у његовим филмовима. Она воли кратке призоре и дубока осјећања и кораке јапанских жена са печатом умјетничког дјела. Воли камелије које симболизују трајност и пркошење времену и свим могућим препрекама…

Рене не воли кишу. Киша је подсјећа да је једном давно један богаташ обешчастио љепоту само зато што се усудила да се помјери са свог мјеста и сања и жели више од онога што јој је рођењем дато. Зато Рене стоји у мјесту за које се чврсто држи и када несмотрено пред новим станаром започне Толстојеву мисао којој је први пут неко знао наставак.

Какуро „Нешто“ је шездесетогодишњак који пажљиво посматра људе око себе и коме није промакло да су чак и његове мачке у вези са мачком кућепазитеке Рене, јер њен дебели мачак носи име аутора романа у којем су главни јунаци Љевин и Кити, како се зову његови љубимци.

Један поклон у повезу од модре коже грубе на додир, сусрет у лифту, први пут направљена фризура и хаљина чија је власница преминула, Реквијем, колачићи од кокоса, хаљина од бисерно сиве свиле, ешарпа од пурпурне свиле, један рођендан и „Сестре Мунаката“ први пут ће Рене помјерити са мјеста за које је једино знала.

Онда љетњи пљусак…

Онај који пријатно расхлађује и враћа у живот…

Онај који мијења рођенданске планове дванаестогодишње дјевојчице…

И камелија која даје снагу за нове почетке…

Улица Бак… Зембиљ… Прољеће… Жежен…. Млада радница из хемијског чишћења.. Мануела… Чај…Мачак… Лисјен…Ријека… Дјечија ларма и Рене испуњена сунцем и спремна да воли. Спремна да увуче бодље и покаже сву отменост коју је Палома одавно видјела у њој… Јер она је натпросјечно интелигентна дјевојчица спремна да мијења рођенданске планове.

Данијела Мандић