Обиљежен Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Дан српског јединства, слободе и националне заставе се обиљежава традиционално у ЈУ Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву. У оквиру обиљежавања празника, директор Школе је прогласио најбоље одјељење у претходној школској години по успјеху у учењу и владању. Ове године су то нови-стари побједници, ученици IV-3 разреда, техничари информационих технологија, који су имали част да истакну заставу на улазу у Школу.
Професори и управа Школе честитају одјељењском старјешини Дијани Марковић и њеним ученицима на одличним резултатима, не само у учењу, него и владању, на такмичењима, а и што је можда и најважније – на пријатељству које влада међу свим ученицима одјељења.
Приликом проглашења најбољег одјељења Лазар Шкобо, професор историје у нашој Школи, сваке године одржи историјски час. Прошле године говорио је о значају српског јединства, док је ове године тема била историјат српске заставе.
ИСТОРИЈАТ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ
Српска застава мијењала је изглед кроз вијекове, а данашњи изглед усвојен је 2010. године. Постоје двије заставе, једна је државна која на себи има грб Србије и друга, народна, црвено-плаво-бијела, тробојка. Српска застава није одувијек овако изгледала, зато ћемо појаснити и приказати како се мијењала током историје. Прво појављивање српске заставе везује се за период краља Владислава. У то доба заставе су представљале обиљежје владарских породица. Ова тврдња поткријепљује се подацима из списка жупана Десе који је наложио 1281. да се из Дубровника врате ствари из благајне његовог оца, а међу њима се налазила застава црвено-плаве боје која је описана као vecilum unum de zendato rubeo et blavo.
За време цара Душана на застави Србије стајао је црвени двоглави орао на жутој позадини. То је цртеж на мапи из 1339. године. Србија је дуг временски период била под Османлијама, тек по избијању устанака завијориле су се српске заставе. У то вријеме на заставама је био крст, симбол борбе за слободу, али и хришћанства. Томе у прилог најбоље говори слика Паје Јовановића „Таковски устанак“. На њој се јасно види Милош Обреновић који држи заставу са црвеним крстом. Србија је Сретењским уставом из 1835. године одредила како ће изгледати њена застава, али онa се разликовала од данашње. Боје заставе биле су црвена, бијела и челикасто-угасита. Многи историчари мисле да је идеја за заставу потекла од Француске, тачније њихове револуције. Међутим, само пар мјесеци касније устав је укинут, донесен је нови и застава Србије добила је нов изглед који се задржао до данас. Боје су сада биле црвена, плава и бијела, с тим што су се на њој налазиле звјездице које су представљале оданост султану.
Касније опет долази до промјене заставе Србије, пошто Милош Обреновић мијења крст и оциле за круну и двоглавог орла. Распоред боја остаје исти и такав изглед задржан је све до Другог свјетског рата. По његовом завршетку ти симболи су уклоњени и замијењени петокраком. Распоред боја је замијењен, те је тада застава државе била плаво-бијело-црвена. Таква застава представљала је СФРЈ све до њеног распада, те је потом петокрака склоњена. Српска застава састоји се од три боје, а свака од њих има своје значење. Црвена представља крв хероја који су страдили у борби за слободу, плава је небо коме се тежи и бијела као симбол млијека којим се хране српска дјеца.