Данас прослављамо још један дан божура, јунака, нашу славу Видовдан. У Храму Светог Василија Острошког са нашим суграђанима смо преломили славски колач, захвалили се Богу што је иза нас једна успјешна школска година и вратили се у Школу да дочекамо драге госте, сада већ пријатеље.
Предање каже и да су о Видовдану дјевојке износиле најљепше ткање и ручне радове да се види да су биле вриједне током године. Ове године и ми износимо наше ткање. Знање, вјештине, посвећеност, креативност уткали смо у причу коју причамо у част највећем српском научнику Николи Тесли, јер и Тесла и Видовдан су традиција, истрајност, упорност, неодустајање и храброст да се боримо за идеју, узвишени циљ чак и када је он невидљив свијету који нас окружује.
Иза нас је година у којој смо били поносни на наше ученике јер су и они глас о нашој школи проносили на средњошколским такмичењима. На славској свечаности су им уручене захвалнице и пригодни поклони. Ријеч је о ученицима који су својим радом и трудом додали јединствену шару на нашем ћилиму од знања. Резултате Луке Глигорића, ученика другог разреда који се образује за занимање техничар информационих технологија, с нестрпљењем смо ишчекивали након учешћа на борилиштима знања из математике, физике и програмирања. Лука се својим пласманом сврстао у ред најбољих програмера средњошколаца у Босни и Херцеговини. Наши машински техничари за компјутерско конструисање, Младен Дракул и Сергеј Шкобо, ученици трећег разреда, регионални су прваци у компјутерском конструисању и учесници Републичког такмичења.
Душан Перић, ученик трећег разреда који се образује за занимање техничар информационих технологија Школу је представљао одличним резултатом на Регионалном такмичењу из математике и учинио нас препознатљивим по Прољетној и Љетној школи програмирања чији је идејни творац заједно са својим предметним професорима.
Од ове године богатији смо и за школски хор који је, такође, добио захвалницу и који је основан на иницијативу наших ученика. Надамо се да ће нам бити музичка подршка у свим школским свечаностима које ћемо организовати у временима која долазе.
Такође, наше драге колегинице Слободанку Симанић и Веру Гргић испратили смо у пензију, пожељевши им да пензионерске дане проводе у кругу своје породице, али и да не забораве да понекад наврате у свој колектив који ће их увијек дочекивати раширених руку, спреман за разговор, кафу и заједничке тренутке.
Овог Видовдана с поносом кажемо да смо задовољни постигнутим, а у наредним годинама желимо да будемо још бољи и да корачамо сигурно у изазове који нас очекују.
